ZAGADJIVANJE VAZDUHA
Naša pluća su, uz kožu, jedini organ koji je direktno izložen štetnom uticaju spoljašnje sredine. Da bismo pluća sačuvali od loših posledica, potrebno je pre svega da dišemo kroz nos, čuvamo se infekcija i, naravno, da udišemo čist vazduh koji je osnov za zdravlje i život ljudi
Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika 20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih. U promenljivim količinama u vazduhu može biti vodene pare, ozona, ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav vazduha varira na različitim visinama. Pri većoj visini smanjuje se sadržaj kiseonika, a povećava se sadržaj vodonika.
Zagadjivanje vazduha je problem cele planete, a ne pojedinaca i samim tim moramo se udruziti da bismo se izborili sa ovim opakim neprijateljem.
Razvoj industrije je umnogome doprineo pogorsanju stanja vazduha.Srecom/nesrecom? Srbija je industrijski nedovoljno razvijena tako da je u odnosu na neke delove Evrope veoma mali zagadjivac vazduha. Ono po cemu bismo mogli da pariramo i najvecim zemljama su automobili tj. saobracaj, drugi najvazniji zagadjivac vazduha, posle industrije. Do zagađenja vazduha dolazi prilikom sagorijevanja fosilnih goriva. Ugalj, nafta i plin sadrže sumpor, od koga sagorijevanjem nastaju oksidi sumpora. Zbog visoke temperature u motorima automobila, od azota i kiseonika nastaju oksidi azota. Oksidi sumpora i azota su zagađivači vazduha jer nadražuju sluzokožu. Ugljen(IV)-oksid i čestice prašine takođe zagađuju vazduh.
 | |||
| Bilo bi od velike koristi da se akcije Dan bez automobila odrzavaju vise puta u toku jedne godine... |
Neke od mera smanjenja zastite vazduha vec se primenjuju u automobilskoj industriji. Naime, sve vecu popularnost sticu elektricni, ekoloski, automobili. Oni se krecu pomocu struje sto je potpuno bezbedno za zivotnu sredinu suprotno onim automobilima sa unutrasnjim sagorevanjem. Doduse ti automobili ce u odnosu na ove stare imati puno nedostataka, ali bitnija je priroda, zar ne?
Posto bez industrije nema privrede, nema ni novca, a samim tim ni drzave. Zbog toga je izvesno da ce problem industrijskog zagadjivanja vazduha ostati jos dugo vremena neresiv. Jedna od mera smanjenja emitovanja prasine i drugih zagadjujucih cestica jeste ugradnja filtera na dimnjake kroz koje se velike kolicine ovih zagadjujucih cestica i ispustaju. Time bi se u velikoj meri smanjilo zagadjenje.
I za kraj nekoliko korisnih informacija:
Izlaganje sredstvima za čišćenje, pesticidima i drugim organskim spojevima može da prouzrokuje mučninu i krvarenje iz nosa. Teški metali u atmosferi, kao što su olovne i živine pare, mogu da deluju na gastrointestinalni trakt i da izazovu grčeve i premor mišića, slabost, promene ličnosti, gubitak sluha...
